PESOINA I PAUNDOVA TRAFIKA

Emil Sioran je nemilosrdan: ''U životu jednog pesnika uspeha ne može biti''. Već iz nekoliko sledećih rečenica Kratkog pregleda raspadanja jasno nam je na šta misli najveći i najmračniji gnostik dvadesetog veka. Njegovo sumiranje je paradoksalno, ali ništa manje okrutno - pesnikova moć dolazi od svega što nije preduzeo, od beskrajnih trenutaka prožetih nedostižnošću. Ali, šta je to pesnik mogao preduzeti, a nije, i baš zbog toga je njegova moć nedosežna?

Opširnije...
 
SVE STARO
Sve staro ponovo je novo. Ko je pisao poeziju, zasigurno se pokajao. Ko poeziju nije pisao, neće je ni pisati da se ne bi pokajao zato što je nije pisao. Poezija je pitanje. Ali pisanje nije odgovor, niti traganje. Edmond Žabes kaže da nema knjige osim u smrti Knjige, i da se Knjiga ispisuje sopstvenom smrću. Ili, možda, biva kako opaža Marija Sambrano – ''Život daje samo ono što otvara umiranje''.

Opširnije...
 
ZVEZDOZNANAC ILI ANĐEO BROJANJA
Usamljeništvo je preduslov kreacije, koja se, po mišljenju Oktavija Paza, uvek oslanja na ambis. Svet nastaje u sukobu suprotstavljenih elemenata. U Popinoj kosmogoniji svet nastaje deobom, množenjem, oduzimanjem i sabiranjem, računskim operacijama koje dobijaju status tvoračkih principa. Kako god se ponašao u ritualni radnjama, pralik sporednog neba na kraju ostaje sam. Njegova usamljenost određena je poslednjim obračunom – sa samim sobom.

Opširnije...
 
NISAM VIŠE TU
Pesnička kreacija počiva na nepoverenju prema racionalnom i u sebe zatvorenom sistemu hijerarhija, bilo da se radi o svetom ili svetovnom; pesništvo je oslobađanje od zavisnosti, pesništvo je promena gravitacije, ponovno stupanje u život i neprestano odlaženje i povratak. bez promene mesta. Jedna knjiga pesama, kao što je Kora Vaska Pope, usklađuje daljinu i unutrašnje, ona je dnevnik napredovanja prema nedohvatnom koje se uvek nalazi daleko u nama. I, naravno, poezija je uvek opsednutost.

Opširnije...
 
S KNJIGOM RILKEA U RUCI
Čitajući poeziju Aleksandra Ristovića, naročito pesme iz njegove zaostavštine objavljene u izdanju ''Nolita'' 1995. godine, sve češće bivam iznenađen ponekom pesmom koju, u prethodnim čitanjima, nisam primetio, stihom koji mi je promakao, slikom koja me iznenada opčini. Ristovićeva poezija spada u red onih ostvarenja koja su ostavila presudan uticaj na moje pesničko izražavanje, na način koji nije neposredno uočljiv kao direktan uticaj i koji se ne ogleda u preuzimanju motiva, slika i pesničkog postupka. Ristović je pesnik koji me pokreće, čitanje njegove poezije uvek je uvod u moje nove pesme, kad otvorim knjigu njegovih stihova osećam snažnu maticu koja me nosi prema otkrivanju sopstvenih pesama. Ristović je pesnik koji me ''otvara''.

Opširnije...
 
O PUTOVANJU I SMRTI
Jedno od gledišta fenomenologije smrti odnosi se na neslobodu čovekovu i glasi sasvim pesimistički: čovek je ispručen smrti. Kao paket, pošiljka zapečaćena voskom tuge, ne da bi sebe pronašao, nego da bi sebe izgubio, ne da bi nešto saopštio niti da bi mu saopštili kakvu tajnu, jednostavno, čovek putuje da bi na tom putovanju strepeo pred smrću i da bi njegova glad za životom bila veća.

Opširnije...
 
U VRTLOGU MITOVA
Odgovarajući na pitanje prijatelja iz inostranstva o trenutno dominantnoj mitologiji u Srbiji, nađoh se na velikoj muci. Jer fundus srpskih mitova nalik je vrtlogu Malstrema: besni balkanski orkani preokreću naglavačke i države i granice, poništavajući ljudsku naviku da se vezuje za mesto, dom, porodicu. Ni u najžešćem kovitlacu Malstrema ne odričemo se mitova. Da li to govori o pomanjkanju smisla za realnost ili pojačanoj svesti o vlastitoj izdvojenosti, a za posledicu ima tragično razrešenje na istorijskoj ravni?
Opširnije...